Zašto su redovne kontrole važne i kako se spremiti za pregled

Odlasci na preglede, kontrole i intervencije su svakodnevnica deci sa neurometaboličkim i neurotransmiterskim bolestima ali su i dalje izazovne i stresne. U ovom tekstu delimo naša iskustva u nadi da će neki od praktičnih saveta pomoći da se što kvalitetnije spremite za pregled i da iskustvo bude korisno i što je prijatnije moguće.

Kako bi pregled bio efikasan i kako biste dobili odgovor na sva vaša pitanja, može biti korisno da:

  1. redovne kontroleVodite dnevnik – u rokovniku ili telefonu, kako god vam je zgodno, upišite značajna ponašanja koja primetite kod deteta. Npr „kada je dete umorno vuče desnu nogu“, „teško zaspi“, „prijavljuje osećaj mučnine nakon popijenog leka“, „češće su se okulogirne krize“, „previše se znoji tokom noći“. Ne zaboravite da upišete i pozitivne promene, kao što su „bolje spava“, „bolje jede“, „samostalno sedi“, „izgovara prve reči“, „samostalno hoda uz stepenice“. Obratite pažnju i na režim davanja leka, da li vam se čini da su doze preblizu ili možda dete pokazuje neke simptome umora pre sledeće doze. Ovo će biti značajne informacije i za lekara, koji će prilagoditi doze specifičnim potrebama i zahtevima svakog deteta individualno.
  2. Zakažite pregled na vreme, upišite termin u kalendar, zakačite podsetnik na frižider ili neko vidljivo mesto. Razmišljajte o logistici, da li ste dovoljno blizu da šetate do bolnice ili treba da koristite sopstveni ili gradski/međugradski prevoz. Da li radije idete sami sa detetom ili bi vam značilo da još neko ide sa vama. Rodbina, prijatelji i komšije su često vrlo raspoloženi da pomognu, samo treba da im javite na vreme kako bi uskladili sa sopstvenim obavezama.
  3. Pripremite se na čekanje. I pored zakazanog vremena pregleda, dešava se da se pregledi oduže, da zbog hitnog prijema čekate i slično. Čekaonice su naša druga kuća te ponesite flašicu vode i užinu za dete ali i za vas. Za dete spremite rezervne pelene (ukoliko nosi) i presvlaku. Ponesite i neku igračku, slikovnicu prilagođenu uzrastu, omiljenog medu da čuva strah… I naravno, dozer lekova (koji je verujem uvek uz vas ali nije loše napomenuti).
  4. Ponesite „onu“ fasciklu u kojoj su najvažniji izveštaji. Pomozite lekarima tako što ćete psihologu spremno pokazati izveštaj neurologa, neurologu izveštaj fizijatra, fizijatru izveštaj psihologa… shvatili ste, važan je timski rad, a vi ste važan deo tog tima!
  5. Ispričajte detetu šta može da očekuje, na način prilagođen uzrastu i razumevanju deteta. Pokažite razumevanje za dečji strah i nelagodu, gradite odnos poverenja. Nemojte lagati da ništa ne boli ali nemojte preplašiti dete. Fraze koje su se nama pokazale korisnim su: „osetićeš da pecne ali ne boli jako i biće gotovo za par sekundi“ ili „na ovom pregledu samo razgovaramo, neće biti bockanja“, „ostaćemo u bolnici par dana i čim izađemo pravimo filmsko veče kući (ili nešto što vaše dete voli)“. Svako dete je individualno i ako imate teškoće da se navikne na preglede, budite slobodni da potražite stručni savet i pomoć. Vremenom kontrole postanu prijatnije i služe kao forum za druženje i razmenu iskustva.
  6. Postavljajte pitanja. Pitajte lekare sve što vas interesuje (prethodno zapišite pitanja i sačuvajte u telefonu ili „onoj“ fascikli), razgovarajte o planu lečenja, o željenim i neželjenim promenama koje se mogu dešavati.
  7. Ponesite punjač za telefon.
  8. U redu je ako nešto zaboravite, dešava se svima 😊